Page 24 - Sivac - najvece selo backe

О томе најбоље сведочи назив „Грк“ за трговца, као на пример
„Грк Манојло“.. Касније трговину преузимају Јевреји и они је држе
све до почетка другог светског рата када коначно нестају у нацис-
тичким пбгромима. Срби у Старом Сивцу су увидели да им трговина
извлачи огромна средства, па су сами покушали да на територији
свога дела села отворе трговачке радње. Међутим, тај је покушај
пропао. О том догађају сачувала се анегдота која у неколико објаш-
њава неуспех Срба да се укључе у робно-новчане токове времена
у коме су живелц:
„Ишла нека дереглија нуз Канал из Врбаса за Мали Стапар, па
стала чело „шлајса" На дереглији мед лађарима био неки рибар,
обучен у некакву кожну реклу — колко на шарану крљушти толко на
тој рекли закрпа. Сивчани, пецароши чучиду на Каналу нуз удице,
а тај њи пита:
— А, јелте бећари, шта има ново у Сивцу?
— Е, има, одговарају сивчани, има велика новост. У Старом
Сивцу отворили дућан ...
— Ау, бога ти, каже тај, била је та мода изашла и код нас у
Врбасу, ал’ је прецркла. Ето у том дућану заклали, касти, десет ов-
нова, а само шест кожа!“
Ипак, без обзира на духовитост анегдоте, узроци економског
заостајања српског становништва леже на сасвим другој страни Ср-
би, наиме, нису имали ни кадрова ни средстава, нарочито обртних и
кредитних. Осим тога трговина је већ увелико била сконцентрисана
у рукама Јевреја који су над њом држали монопол, штитећи и мате-
ријално подупирући један другога. Нешто због оскудних земљиш-
них поседа а нешто због закаснелог укључивања у савремене робно-
-новчане односе српски живаљ је све више долазио у економску за-
висност и обесправљеност. Ситни поседници, Срби, који нису могли
да се издржавају од земље, као и мађарски беземљаши бивали су
грубо експлоатисани, на једној страни од Немачких велепоседника
а на другој од лукавих и препредених трговаца. Тај положај економ-
ске зависности и подчињености задржао се све до краја Другог све-
тског рата када Немачки велепоседници коначно одлазе са терито
рије сивачког атара.
Економски полет који је Сивац доживео колонизацијом Немаца
захтевао је јачу саобраћајну повезаност, не само појединих поко-
јина у Царевини, него и места међусобно. Камени пут од Сомбо^
за Бечеј изграђен је непосредно по доласку Немаца. Његова трас"
је остала непромењена до данашњег дана, само се квалитет коло-
воза променуо.
Железничка пруга истог правца грађена је почетком овог века,
1906—1908. Ова железничка комуникација грађена је средствима
народног зајма на акционарској основи. Из докумената се види дт
је Сивац уписао око 400 хиљада златних круна зајма. Према износу
новца и акција, места су добивала одговарајући третман у Управ-
ном одбору предузећа. Као последњи објекат на овој комуникацији
изграђен је 1908. године железнички мост на Каналу према Црвенки.
За тај објекат везује се и први покушај штрајка сивачких соција-
листа.
22