Page 26 - Sivac - najvece selo backe

печена је цигла сивачким доловима ,додуше на примитиван начин,
тј. на слами. Тај посао су радили мајстори Македонци који су у Си-
вац долазили у турским шалварама са велиним туровима. Сивчани-
ма су они деловали смешно па су, осврћући се за Македонцима, до-
бацивали:
,,Ау, бога ти, ал су гаће, мош стрпати два пара голубова!"
Прва циглана основана је у Сивцу 1901. године. Производни
процес је био врло примитиван. Блато се газило ногама, а у ретким
приликама људе су замењивали коњи. Касније је овај занат преузе-
ла маћарска сиротиња и беземљаши из Јамура и Карпицоша (дело
ви села). Изложени тешком физичком раду уз слабу зараду и још
слабију исхрану, они су рано побољевали и у великом броју слу
чајева остајали тешки инвалиди.
Млевење жита на индустријски начин наставило се на тради-
цију коју су прокрчиле ветрењаче и суваје. Брз развој капиталис-
тичког друштва захтевао је бржу и јефтинију обраду житарица, што
је дало јак импулс млинској индустрији. Најстарији млин у сивачком
атару вероватно је онај на Малом Стапару. Млин је све до скора
радио користећи као погон акумулацију воде коју ствара устава на
том месту. У периоду после Првог светског рата у Сивцу је радило

Бивша „Шећерена"

шест млинова. Данас је остао само један. То је млин „Унион" осно-
ван1906. године који је као погонско гориво употребљавао угаљ. Го-
дине 1925. Чех Томаш Книхал овај погон је заменио гасом, а затим
неке од мотора електричном струјом из сопствених погона. Овај
млински објекат великих капацитета и фине технологије познат је
широм Југославије. Он данас послује у саставу Пољопривредног ком-
бината „Сивац".
У периоду између два рата у Сивцу се појављује кудељарска ин-
дустрија, са прилично застарелом технологијом. Кудељара у Новом
Сивцу живела је прилично дуго и после ослобођења али се ускоро
угасила.
24