Page 29 - Sivac - najvece selo backe

Ненад Томин је, за разлику од осталих својих другова, доспео
у Русију пре рата и Револуције. У Партију је примљен 2. новембра
1918. Био је члан Југословенсне групе при РКП(б) у Самари. Био је
изванредан агитатор. Поред српског говорио је још неколико језика
па је често упућиван на агитациони рад из града у град. Тако је оби-
шао скоро читав Сибир. Из Самаре је у више наврата одлазио у
Чељабинск и Омск, а забележено је да је у фебруару 1920. боравио
у Братску. Он је један од оснивача Југословенског бироа и члан Пре-
зидијума. Одлазећи из Омска на агитацију мећу Југословене он је
чак доспео у удаљени Краснојарск. Почетком фебруара 1920. годи-
не учествовао је на Сверуској партијској конференцији у Москви
као југословенски делегат. Касније је био оптужен за критизерство,
али је успео да докаже исправност свог стгва. (Подаци о Ненаду —
Архив за раднички покрет — МФ 15/33/971.)
Данило Томић је према сведочењу Ниноле Груловића ступио у
револуционарне одреде још првих дана Револуције. Био је митра-
љезац. Истакао се у многим биткама својом великом одважношћу. У
Грађанском рату учествовао је као борац у Црвеним одредима. По
повратку у домовину радио је неко време као жандар а затим је
пензионисан.
Од Сивчана који су учествовали у Октобарској револуцији треба
обавезно поменути Милорада Калентића и Вулетин Петра. Милорад
Калентић је још једини живи учесник Октобарске револуције од
свих Сивчана. Живи у Сивцу у дубоној старости.
Влада и Партија Совјетсног Савеза, приликом прославе педе-
сетогодишњице Октобарске револуције на достојан начин су одали
признање Сивчанима — учесницима и борцима у Револуцији и Гра-
ђанском рату. Представници Амбасаде СССР-а дошли су у Сивац
и на свечаности која је од стране представника друштвено-полити-
чких организација приређена, уручили одликовања бившим борци-
ма и партиским радницима. Највише одликовање добио је Север
Бикицки — Орден Лењина. Нажалост, он није доживео да га прими.

Формирање ћелије КПЈ
После четворогодишњег бесмисленог клања, најзад је завршен
Први светски рат. Тамница народа, Аустро-угарска монархија нај-
зад се распала. Сивац у оквиру Бачке ,а Бачка у оквиру Војводине,
најзад су се нашли у матици домовини. Сивачки делегати учеству
ју на Скупштини од 25. новембра 1918. године у Новом Саду на ко-
јој је донета одлука да се Војводина одвоји од Мађарске и припоји
краљевини Србији а касније (1. 12. 1918.) је ушла у склоп краљеви-
не СКС. Међу Србима настаје неописиво весеље, права политичка
екстаза. Међутим, економско - политичке прилике у Сивцу а и шире
ни после тог великог догађаја нису се битно измениле. Све би се мо-
гло рећи једном реченицом : Срби (бар економски), нису ништа до -
били, Немци нису ништа изгубили, а мађарска сиротиња остала је
на ранијем економском нивоу. Наиме, аграрном реформом мађар-
ски беземљаши нису добили земљу. Земљишни поседи већине сит-
27