Page 27 - Sivac - najvece selo backe

У Сивцу је између два рата стартовала и индустрија шећера.
Направљена је велика и модерна шећерана финансирана акционар-
ским друштвом, која је радила на врло модерним технолошким прин-
ципима али је била угушена од стране југословенског картела ше-
ћерана. Године 1947. Влада ФНРЈ је машине ове фабрике шећера
поклонила НР Албанији спроводећи своју интернационалну полити-
ку о сарадњи и помоћи социјалистичким земљама.
Раднички понрет и политичке прилике

Године 1905. основан је у Сивцу огранак социјал-демократске
странке који је био саставни део Мађарске социјал-демократсне па-
ртије. Оснивачка скупштина којој је присуствовало око сто делега-
та, одржана је у кафани Бикицки Живка. Огранак је окупљао при-
паднике свих националности и свих социјалних профила: немачке
средњаке, српске и немачке ситне поседнике, мађарске и српске
беземљаше, слуге, бироше, надничаре, наполичаре и др. Огранак је
имао своја правила која су штампана на језику члана пaртиjе. У Си-
вац су у то време често долазили делегати из Будимпеште и држа-
ли говоре у којима су објашњавали циљеве партије. У огранку је вла-
дала братска слога под паролом „Брат је мио које вере био“ и рад-
ничка солидарност.
Прву акцију овај огранак извео је 1. маја 1906. године. Маса од
око 1.000 људи, углавном Срба, кренула је према Новом Сивцу, где
им се придружило исто толико Немаца и Мађара. Потом је обра-
зована поворка која пролази кроз читаво село, а затим креће пре-
ма Црвенни, где бива дочекана од црвеначких социјалиста са паро-
лом: „Живео социјализам", „Живео 1. мај“. Две године касније со-
цијалисти су организовали штрајк радника на изградњи железничког
моста код Црвенке. У организацији и раду овог огранка од њеног
оснивања нарочито су се истицали Војин Рајић, Јожеф Ковач, Цве-
јин Ђура и Мауер Хајнрих. На првим изборима социјалисти су пос-
тигли прави успех освојивши 150 гласова.
Сивчани у Октобарсној револуцији

Кад је отпочео Први светски рат Аустро-угарске власти су из-
вршиле мобилизацију војних обвезника. Мобилисани Сивчани прво
су упућени у Мађарску, а затим на руски фронт. У току рата велики
број њих је пао у руско заробљеништво. Као и остале заробљенике
и њих су транспортовали у дубину Русије, најчешће у Сибир. Тако се
добар број сивчана нашао 5—6 хиљада километара далеко од свог
питомог бачког места. Каква је била судбина ових људи?
Већина њих после кратког времена нису више третирани као
ратни заробљеници, јер су, због традиционалне љубави према Ру-
сији убрзо показали пуну лојалност новој домовини. Многи од њих
су се укључили у нормални свакодневни живот, док су други наста-
вили војну службу. Од војника Срба формирана је Српска доброво-
љачка дивизија која је држала фронт на Добруџи против Бугара. Ка-
сније је у Русији формирана Југословенска добровољачка дивизија
25