Page 22 - Sivac - najvece selo backe

Истовремено у сивачком атару лежало је на хиљаде хектара
најбоље зиратне земље под пашњацима. Међутим, никаква настоја-
ња аустријских власти да Србе одврате од сточарства и окрену ка
земљорадњи нису успеле. Тада се царица Марија Терезија одлучи-
ла на радикалан потез: колонизацију немачког живља. Немачки ко-
лонисти који су имали дугу традицију у обради земље, стигли су у
Сивац крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година XVIII
века, населивши северне периферије Старог Сивца. Обилато сти-
мулисани привилегијама у виду новчаних кредита и пореских олак-
шица, кроз дуг низ година Немачки колонисти су ускоро основали
сасвим ново насеље, које од тога доба носи назив Нови Сивац, како
се и данас у разговору мештана зове. Немачки колонисти су добили
у посед велике зиратне површине, а још више залежаних ледина
велике плодности. За сто година, уз помоћ технике (увођење плуга)
Немци су постали прворазредни произвођачи житарица те продајом
истих постигли виоок ниво материјалног благостања.
Ово благостање још више се повећало прокопавањем водених
комуникација кроз Бачку. Кад је аграрна производња почела дава-
ти велике количине житарица појавио се проблем њиховог транспор-
та. Влада у Бечу доноси орлуку о пронопавању водених комуника-
ција. Копање Великог бачког канала започето је 1796. а прве лађе и
шлепови запловили су 1802. године. Целокупни радови обављени су
ручно помоћу ашова, лопата, трагача и колица. На Каналу су, поред
осталих радили и Италијани — заробљеници. Све до скора чувало
се сведочанство о њиховом боравку у виду куће која је уместо та-
вана имала лучни свод од печене цигле, по узору на ломбардијску
архитектуру. Народ је изградњу Канала запамтио по тешким кулу -

Велини бачни канал са силосом

цима којима је био иложен. О том добу сачувала се песма у десе-
терцу у којој се проклиње директор и главни предузимач инжењер
Киш.
20