Page 19 - Sivac - najvece selo backe

дине 1944. одступила заједно са јединицама Вермахта бежећи ис-
пред јединица НОВЈ. Један мали број Немаца ]е био симпатизер
НОБ-е, док је један део немачког живља био у току рата пасиван.
Нако је Немачка заједница живела у Новом Сивцу, тај део места
остао сасвим пуст и напуштен, без становништва.
После победоносне Народно-ослободилачке борбе и социјалис-
тичке револуције и далекосежних историјских циљева и задатака
одлуком нове Владе Демократске Федеративне Југославије доне-
та је историјска одлука — Закон о аграрној реформи и колонизаци-
ји. Тај Закон је омогућио да учесници НОР-а и жртве фашистичког
терора који су живели у пасивним, ратом опустошеним крајевима
наше земље (Ц. Гора, Далмација, Лика, Босна и Херцеговина, Кор-
дун, Банија, итд.) добију право да се населе на територију Војводине
и Славоније због бољих услова живота, ширећи и учвршћујући ис-
товремено тековине НОБ-е и социјалистичке револуције, братство и
јединство наших народа. Нови Сивац је несељен готово искључиво
црногорским живљем из бившег пљеваљског а Стари Сивац из бив-
шег бјелопољског среза. После колонизације Сивац је, већ 1948. го-
дине достигао бројку од 11.012 становника, а према попису од 1.
марта 1953. насеље има 11.092 становника, од којих 5.685 Срба, 3.570
Црногораца, 1.257 Маћара, 350 Хрвата, 130 Немаца и мали број ос-
талих националности. Сивац је највећи број становника имао у 1961.
години и то 11.533 укључених у 3.225 домаћинстава.
Своју традицију сточара или још тачније овчара, донели су Сив-
чани из своје старе домовине. Већина српског становништва у Ста-
рој Србији живела је по забаченим засеоцима удаљеним од градо-
ва и главних комуникација. То су била, колико-толико оигурна мес-
та где се могло склонити од Турских зулума и самовоље. Оскудна
и посна земља нудила је врло мало зирата. Али зато је пашњака
било у изобиљу. То је допринело да се сточарство развије снажно
и постане главно, а земљорадња остане као споредно завимање ста-
новништва. Осим тога стока, као лако покретљива имовина, била је
згодна за скривање по шумама у време Турских најезди. Ову тради-
цију становници Сивца ће чувати вековима, па чак и онда када бу-
де постала очигледна кочница за њихов бржи економски развитак.
Она се, у рудименталном облику одржала до данашњег дана. У но-
вој домовини сивачки Срби убрзо су се прочули као одлични овча-
ри, а највише по узгоју товљених овнова. Ти овнови — копци пос-
тали су прави специјалитет по коме је Сивац постао гласовит до Бе-
ча и Будимпеште.
И први занати у Сивцу настали су као последица сточарске про-
изводње. Сви су они везани за сточарске производе, њихову пре-
раду и обраду. Тако су настали опанчари, сарачи, ћурчије, бојаџи-
је, вуновлачари, предионичари, ткачи, млекари а међу њима наро-
чито произвођачи чувених сирева по којима су били познати на окол-
ним пијацама. За чувену традицију надалеко познатих сомборских
сирева највећу заслугу имају врсни овчари са падина Телечке ви-
соравни.
Још једну традицију су донели сивчани из старог краја. То је
живот у великим породичним задругама. Те задруге су економска
17