Page 15 - Sivac - najvece selo backe

управо се везује за ову чињеницу. Легенда, наиме казује да су чо-
бани на пашњаке, поред буљука оваца, изгонили на испашу и чопор
коња. На челу чопора увек се издвајала једна снажна, бесна кобила
сиве длаке која је као предводница увек водила чопор у правцу да-
нашњег насеља. Легенда каже да се ново насеље, по имену кобиле,
која се звала Сива почело звати Сивац. Без обзира на њену античку
лепоту, легенда је ипак ,,танка“ и тешко прихватљива. Тешко је, на-
име, прихватити економско-историјски развој по коме би становници
првог насеља држали читаве ергеле коња. Тим пре што су Турци
држали монопол над узгојем и трговином коња. Могло би бити да се
у корену данашњег имена места крије нека много лепша легенда од
оне о кобили Сиви. Ближи истини су покушаји да се име села објас-
ни неким појмовима из турског језика. Оно се, наиме, доводи у ве-
зу са турским именом за мочвару (сивош). Узимајући у обзир да је

Панорама Сивца

ово дуго био, а и данас има трагова тога, баровит и мочваран терен
логично би било прихватити ову варијанту, имајући уз то у виду да
неки стари називи, појединих делова Сивца, су речи турског по-
рекла.
Иако се налази по страни од главних комуникација и не предста-
вља никакву раскрсницу, Сивац је врло добро повезан комуникаци-
јама са ближом и даљом околином. Кроз Сивац пролази железнич-
ко-друмска комуникација по правцу северозапад-југоисток. Асфалт-
ни пут другог реда води у правцу северозапада према Сомбору и да-
ље преко Апатина, једним краком према Борову и Винковцима, а
другим преко Бездана и Батине до Осијека. У правцу југоистока он
се преко Србобрана спаја са међународним путем за Суботицу, на
северу а на југу за Нови Сад и Београд. Железничка пруга на севе-
розапад води до Сомбора одакле се везе зракасто шире према Вин-
ковцима, Суботици и Новом Саду. На југозападу пруга се улива у
међународну комуникацију, на север води према Суботици, Мађар-
ској и Средњој Европи, а на југ према Новом Саду и Београду. Си-

13