Page 11 - Sivac - najvece selo backe

Колико сам ти година дала,
колико стихова!
А имала сам и ја крила
и могла сам те оставити
пут лепших снова.

Колико сам ти суза дала,
летњих, јесењих,
тобом заробљена, осећала ти
душу
и истим дахом дисала.
Могла бих се и преломити
опет бих теби писала.
А кидала сам окове тешке,
Гордана Пајчић двоумила се на твом прагу:
навика или љубав!
Ко ће знати ...
СЕлО онај ко хоће, оде и пешке,
Да бих схватила:
ал ко се једном
у село заљуби —
МОЈЕ Навикле ноге на улице блатне,
увек се врати!

очи срасле са зидовима,
заљубљене у винограде
РАДО Исте стазе и лавеж паса,
и њиве златне.
по капијама шапутања
у пола гласа.
СТИ... Мисао иста:

могла сам триста
пута отићи
и више.
А остала сам, за радости ретке,
да живим све тише, тише ...

Колико сам ти љубави дала,
колико ти се пута враћала
и смејала се сусрету — срећна!
А ти
сасекло си ми сасвим крила
ширином својом,
дужином пута
и отело ми мисли у песме
до овог стиха и сазнања
да може жеља да ми лута,
али да ти ја
— остајем вечна.