Page 14 - Sivac - najvece selo backe
P. 14
сектору, у дужини од неколико километара, подигнути су виногради.
Југозападна периферија Сивца је баровита и обрасла трском. Иза
самог села, у правцу северозапада, пружа се Велики рит, терен гу-
сто обрастао трском и воденим растињем. На дужини од око 4 км.
у непроходним трстицима и врбацима живе јата барских птица —
прави птичји рај.
Постанак Сивца, као и његово име остало је до данашњег дана
готово неразрешива загонетна. Ипак, постоје поуздани подаци на
основу нојих се може закључити да Сивац спада у најстарија насе-
ља у Војводини. Иако први поуздани податак потиче из друге поло-
вине XVI века, може се претпоставити да је насеље постојало бар
60—80 година пре тога. Први писани споменик у коме се помиње
Сивац потиче из 1579. године. Турски тефтедар записао је у тефтер
26. јула 1579. године (роби ил икра, бир докуз једа алти) тј. да насе-
ље Телекхаз има 29 пореских глава, које властима плаћају 11.234
ахћи годишњег пореза (ахћа представља тадашњу турску новчану
јединицу). Имала је 24 мангуре. Од оке сребра ковало се у прво вре-
ме 500 акћи. Тај податак из тефтера о порезу, сведочи о чињеници
да привредни положај насеља у то време није био изузетно повољан.
Вероватно тако ниска стопа пореза говори о малим приходима. Тој
претпоставци иде у прилог чињеница да су се први становници Си-
вца бавили сточарством, а пошто нису били вични земљорадњи об-
рађивали су само баште и вртове. Првобитно насеље које се звало
Телекхаз налазило се на око 4 км. источно од данашњег на самом
хрбату лесне заравни. На том месту данас је ораница и нема никак-
вих трагова насеља. Међутим, према сведочењу стзријих људи, још
пре 60-70 година у том локалитету могло се наићи на несумњиве
трагове о постојању насеља. Наиме, приликом копања бунара и те-
меља за салаше људи су ископавали грнчарско посуђе, комаде ала-
та и оруђа као и непечене цигле. Интересантно је напоменути да то
место старији становници и данас зову „Стари Сивац“. Не зна се
тачно када су становници Телекхаза напустили првобитно станиште
и зашто. Постоје разне претпоставке. Она која као разлог наводи
пораст становништва није прихватљива, јер као што се види из Тур-
ског тефтера, Телекхаз је крајем XVI века имао, вероватно свега не-
ких пар стотина становника. Најближа истини је претпоставка да је
становнике насеља са тог локалитета отерао недостатак воде. На-
име, познато је да на том месту треба копати дубоко да би се дошло
до воде. На данашњем месту, међутим, од артерске воде долази се
без великих тешкоћа.
О постанку самог имена Сивац не зна се ништа поуздано. По-
стоје само легенде и претпоставке. Па и оне су прилично непоуз-
дане и несигурне, вероватно покушавају надоместити недостатак
сигурнијих података. Да би смо се колико толико приближили су-
штини проблема размотрићемо неке чињенице. Познато је да се
српски живаљ у то време бавио готово искључиво сточарством, још
тачније овчарством. Та традиција се сачувала и до данашњег дана.
Вероватно су становници Телекхаза на месту данашњег насеља на-
пасали стоку. Легенда о постанку места и његовог данашњег имена
12