Page 14 - Sivac - najvece selo backe
P. 14

сектору,  у  дужини  од  неколико  километара,  подигнути  су  виногради.
                                          Југозападна  периферија  Сивца  је  баровита  и  обрасла  трском.  Иза
                                          самог  села,  у  правцу  северозапада,  пружа  се  Велики  рит,  терен  гу-
                                          сто  обрастао  трском  и  воденим  растињем.  На  дужини  од  око  4  км.
                                          у  непроходним  трстицима  и  врбацима  живе  јата  барских  птица  —
                                          прави птичји рај.
                                              Постанак  Сивца,  као  и  његово  име  остало  је  до  данашњег  дана
                                          готово  неразрешива  загонетна.  Ипак,  постоје  поуздани  подаци  на
                                          основу  нојих  се  може  закључити  да  Сивац  спада  у  најстарија  насе-
                                          ља  у  Војводини.  Иако  први  поуздани  податак  потиче  из  друге  поло-
                                          вине  XVI  века,  може  се  претпоставити  да  је  насеље  постојало  бар
                                          60—80  година  пре  тога.  Први  писани  споменик  у  коме  се  помиње
                                          Сивац  потиче  из  1579.  године.  Турски  тефтедар  записао  је  у  тефтер
                                          26.  јула  1579.  године  (роби  ил  икра,  бир  докуз  једа  алти)  тј.  да  насе-
                                          ље  Телекхаз  има  29  пореских  глава,  које  властима  плаћају  11.234
                                          ахћи  годишњег  пореза  (ахћа  представља  тадашњу  турску  новчану
                                          јединицу).  Имала  је  24  мангуре.  Од  оке  сребра  ковало  се  у  прво  вре-
                                          ме  500  акћи.  Тај  податак  из  тефтера  о  порезу,  сведочи  о  чињеници
                                          да  привредни  положај  насеља  у  то  време  није  био  изузетно  повољан.
                                          Вероватно  тако  ниска  стопа  пореза  говори  о  малим  приходима.  Тој
                                          претпоставци  иде  у  прилог  чињеница  да  су  се  први  становници  Си-
                                          вца  бавили  сточарством,  а  пошто  нису  били  вични  земљорадњи  об-
                                          рађивали  су  само  баште  и  вртове.  Првобитно  насеље  које  се  звало
                                          Телекхаз  налазило  се  на  око  4  км.  источно  од  данашњег  на  самом
                                          хрбату  лесне  заравни.  На  том  месту  данас  је  ораница  и  нема  никак-
                                          вих  трагова  насеља.  Међутим,  према  сведочењу  стзријих  људи,  још
                                          пре  60-70  година  у  том  локалитету  могло  се  наићи  на  несумњиве
                                          трагове  о  постојању  насеља.  Наиме,  приликом  копања  бунара  и  те-
                                          меља  за  салаше  људи  су  ископавали  грнчарско  посуђе,  комаде  ала-
                                          та  и  оруђа  као  и  непечене  цигле.  Интересантно  је  напоменути  да  то
                                          место  старији  становници  и  данас  зову  „Стари  Сивац“.  Не  зна  се
                                          тачно  када  су  становници  Телекхаза  напустили  првобитно  станиште
                                          и  зашто.  Постоје  разне  претпоставке.  Она  која  као  разлог  наводи
                                          пораст  становништва  није  прихватљива,  јер  као  што  се  види  из  Тур-
                                          ског  тефтера,  Телекхаз  је  крајем  XVI  века  имао,  вероватно  свега  не-
                                          ких  пар  стотина  становника.  Најближа  истини  је  претпоставка  да  је
                                          становнике  насеља  са  тог  локалитета  отерао  недостатак  воде.  На-
                                          име,  познато  је  да  на  том  месту  треба  копати  дубоко  да  би  се  дошло
                                          до  воде.  На  данашњем  месту,  међутим,  од  артерске  воде  долази  се
                                           без великих тешкоћа.
                                               О  постанку  самог  имена  Сивац  не  зна  се  ништа  поуздано.  По-
                                          стоје  само  легенде  и  претпоставке.  Па  и  оне  су  прилично  непоуз-
                                          дане  и  несигурне,  вероватно  покушавају  надоместити  недостатак
                                           сигурнијих  података.  Да  би  смо  се  колико  толико  приближили  су-
                                           штини  проблема  размотрићемо  неке  чињенице.  Познато  је  да  се
                                           српски  живаљ  у  то  време  бавио  готово  искључиво  сточарством,  још
                                           тачније  овчарством.  Та  традиција  се  сачувала  и  до  данашњег  дана.
                                           Вероватно  су  становници  Телекхаза  на  месту  данашњег  насеља  на-
                                           пасали стоку. Легенда о постанку места и његовог данашњег имена

                                           12
   9   10   11   12   13   14   15   16   17   18   19