Page 23 - Sivac - najvece selo backe

„Бог убио Киша инџилира
што пронопа канал испод Сивца,
и покупи момке нежењене
да копаду на царске кулуке
све од Сивца до Стара Врбаса... “

Мали бачки канал је прокопан 90 година касније и то за ци-
гле 2. године, од 1870. до 1872. Освећен је 24. априла 1872. на Ма-
лом Стапару уз присуство цара Франца Јозефа и министра Лањајиа.
На прокопавању овог канала учествовала је у масама и мађарска си-
ротиња и беземљаши који су уз оскудну исхрану кубикашили дне-
вно и по 15 сати. О тим временима у Сивцу се до данас сачувала ова
анегдота: „Међу радницима, кубикашима, био неки Андраш Бара-
њи, вредан радник ,који је пре свих јурио на посао. Друговима то
дозлогрдило, па да би га намагарчили, сакрију му ашов. Андраш се
пожали палиру Петеру Волцу рекавши на нрају своје усмене жалбе:
— Hatt nem lehet dolgozni (па не могу да радим).
Петер, ноји није знао ни српски ни мађарски упита предрадни-
ка Саву Мороквашића шта тај Маџар каже. Сава, који је чуо задњу
реченицу помисли да је Андраш болестан па одговори:
— Er ist kranke.
За тили час дојурише два болничара па згранутог Андраша стр-
паше на носила и однесоше.
Године 1867. долази до Аустро-угарске Нагодбе и стварања мо-
нархије. У Војводини почиње мађарска доминација која доноси су-
жавање националних, етничких и економских права српског станов-
ништва. Непосредно после нагодбе долази до увођења мађарског
породичног наследног права, по коме — сад први пут у историји —
и женска деца могу наслеђивати родитеље. То доводи до невиђене
јагме за земљу. Пашњаци и ледине бивају разорани, тако рећи пре
ко ноћи. Буљуци оваца остају без испаше. Сточарство нагло пропа-
да, па ипак, и у таквој ситуацији Срби га се тврдоглаво и тврдокор-
но држе, пропадајући економски. Неке породице, понушавајући да
спасу овце, сасвим напуштају Сивац и селе се у Срем и Словенију.
Године 1896. извршена је у сивачком атару прва комасација. Она
је показала три категорије сивачког становништва: Немце, са огро-
мним поседима (неки чак и преко 2 хиљаде јутара), Србе са малим
и запуштеним поседима и Мађаре у већини случајева беземљаше и
сиротиње. Срби и Мађари беземљаши, били су присиљени да раде
за малу накнаду на немачким поседима. Верни својој љубави према
сточарству, Срби по атару почињу градити салаше на којима држе
стоку. Лети их обично изгоне на испашу, а зими их у шталама хра-
не кукурузовином. Српски живаљ крајем прошлог века покушао је
да ухвати корак са све модернијом земљорадњом, док је највећи
део мађарске сиротиње тонуо у све дубљу беду.
Интензивна пољопривреда захтевала је велике количине индус-
тријске робе, нарочито оруђа и алата. То је довело до процвата ста-
тичне трговине ,до отварања дућана. Стари начин покретне тргови-
не који су Срби упражњавали до тада ижчезао је готово преко ноћи.
У првој половини XIX века трговина је, углавном, у рукама Цинцара.

21