Page 28 - Sivac - najvece selo backe

која је упућена на солунски фронт. Врло је интересантна одисеја
ове Јединице. После формирања ова дивизија је трансибирском пру-
гом преко читавог Сибира упућена у Владивосток, затим, бродом,
преко Јапанског и Жутог мора, преко Сингапура и Индијског океана,
па преко Суетског канала и Средоземног мора коначно је стигла
на солунски фронт те се одмах укључила у борбу.
У другој половини Првог светског рата у Русији избија Октобар-
ска револуција. Сивчани, који су се затекли у сибирским градовима,
одмах су стали на страну револуције и постали борци Црвеле ар-
мије. Неки су, пак, постали чланови Руске комунистичке партије, па
чак и партијски руководиоци и функционери. Неки су се борили у
јединицама којима су командовали гласовити хероји Октобарске ре -
волуције и Грађанског рата, Данило Срдић и Алекса Дундић. После
завршетка револуције и Грађанског рата један део је остао у Руси-
ји, а највећи број се вратио у домовину. Ми ћемо овде забележити
имена најистакнутијих сивчана, бораца Црвене армије, активиста
Партије, агитатора и чланова револуционарних органа власти.
Трива Бранков је био борац Црвене армије и блиски сарадник
Данила Срдића. Под његовим непосредним руководством учество-
вао је у многим биткама у којима је задобио четири тешке ране. Био
је одушевљен храброшћу, наочитошћу и командантским способно-
стима Данила Срдића. По свој прилици Бранков је био последњи
Југословен који је разговарао са Срдићем. Он се врло живо сећао
тог разговора:
— Ја ћу овде остати, говорио је Срдић, у овој земљи а ви идите к
ући и борите се тамо за оно за шта сте се и овде борили!
Вероватно су ово последње речи великог команданта изговоре-
не једном свом земљаку пре, него што ће, дванаестак година касни-
је нестати у Стаљиновим чисткама. Према подацима Института за
раднични покрет може се закључити да је Бранков био храбар и да
је уживао велини углед међу Црвеноармејцима. Као борац и ко-
мандир прошао је читаву Револуцију и Грађански рат и 1923. године
вратио се у Сивац. Одмах по доласку пао је под паску полиције као
комуниста и бољшевички агитатор. Због тешког живота попустило
му је здравље тако да је до краја живота остао тежак инвалид. Ум-
ро је у Сивцу 1972. године.
Север Бикицки „Лала“. Бикицки је ступио у Црвену армију још
првих дана њеног формирања. Насније се борио у Српском добро-
вољачком корпусу Црвене армије. Одмах затим примљен је у Кому-
нистичку партију и убрзо запажен као способан агитатор и говорник.
Нарочито је запажен 1920. године приликом агитације међу срп-
сним војницима у Омску. Приликом реорганизације Обласног југо-
словенског бироа при Обласном бироу РКП-(б) у Омску, ,,Лала“ је
изабран у Президијум бироа заједно са познатим револуционаром
Димитријем Георгијевићем. При крају 1920. године ЦНРНП(б) упу-
ћује га Централном бироу у циљу слања на партијски рад у Југосла-
вију (детаљни подаци о Бикицком налазе се у Архиви за раднички
покрет у Београду — МФ 16/33).
26