Page 30 - Sivac - najvece selo backe

них поседника, Срба, нису се битно увећале. Шта више тридесетих
година, многи Немци — велепоседници знатно су увећали своје
поседе. Маћарски беземљаши и ситни поседници — Срби, били су
као и раније, принуђени да раде као надничари на поседима Немач-
ких газда за малу надницу. У том периоду повећао се број надни-
чара, наполичара, кубикаша, кочијаша, таљигаша и слуга, препуште-
них грубој и безочној експлоатацији. У суштини променила се само
буржоазија која држи власт. Класна структура сивачког становниш-
тва дуги низ година остала је као и пре 1919. године.
Још пре „Обзнане" из 1921. године постојала је у Сивцу група
граћана који су пропагирали комунистичка начела. Ова група која је
бројала око 20 чланова формирала се од учесника Октобарске ре-
волуције у Русији, који су се тих година вратили у Сивац. Секретар
групе је био Томин Ненад, а духовни воћа Север Бикицки, активиста
из Русије. Ненад Томин је имао директну везу за Централним ко-
митетом КПЈ. После атентата на краља Александра, Томин и Бикиц-
ни су ухапшени али су после истражног затвора пуштени. Ипак су
остали под присмотром.
Аграрна реформа није у потпуности решила статус радничке и
сељачке сиротиње а нарочито пољопривредних надничара. То је ши-
рило незадовољство и све више окупљало људе исте социјалне су
дбине. То окупљање довело је 1924. године до оснивања Подружни-
це пољопривредних радника. Оснивачка скупштина и седиште ор-
ганизације било је у гостиони Бачо Лајоша. Подружницом су руко-
водили Павле Шумахер, Данило Томић, Киш Ференц и Нађ Јожеф.
Већ 1927. Подружница је имала око 500 чланова. Крајем тридесетих
година у Подружници се осећа јак утицај комуниста. Секретар Ок-
ружног комитета КПЈ-е из Сомбора Лазар Плавшић често је навра-
ћао у седиште Подружнице и држао предавање.
После „Обзнане" и забране делатности КПЈ-е, чланови групе
око Томина и Бикицког добили су директиву да се укључе у члан-
ство напредних партија и тамо организују партијски рад. Истовре-
мено је у млину „Унион“ 1939. године основана подружница млин-
ских радника, која је читала и ширила комунистичку литературу. По-
÷o n»&¸� Æ� организовала штрајк за повећање надница и делимично
и успела у захтеву. Све ове радничке активности допринеле су ства-
рању климе за оснивање Прве комунистичке ћелије у Сивцу, што се
ускоро и догодило године 1939.
Наиме, те године је дошло до познанства измећу Ненада По-
пова и Лазара Плавшића, секретара ОК КПЈ из Сомбора. Бивши оп-
штински службеник, иначе берберин по струци, Ненад Попов је још
од раније читао комунистичку литературу и показивао нескривене
симпатије за комунисте. Исте, 1939. године на састанку у читаоници
Лазар Плавшић прима у Партију Ненада Попова и Влајка Ланчушног.
15. марта 1940 Плавшић је примио још шест чланова и тако је поче-
ла да делује прва партијска ћелија у Сивцу. Поред поменуте двојице
у Партију су примљени: Коста Калуђерсни, Сима Стојанов, Лаза Пав-
ков, Ненад Игрић, Милутин Стојковић и Јова Павков. Током 1940.
примљено је још осам кандидата. Исте године је члан ОК СКОЈ-а из
28