Page 71 - Sivac - najvece selo backe

учитеља и једна учитељица. Те је године, за школу способне деце
било: од 6 до 12. година старости 317. мушке, 224. женске — свега
541 дете, а од 12 до 15 година старости 128. мушке 110 женске —
свега 238. Од овога броја шнолу је похађало у узрасту од 6 до 12
не школу похађало 468. деце тако да је просечно на једног учитеља
долазило 156 ученика. Један учитељ је у то доба имао плату:
годишња учитељска плата — 1040 круна
учитељски паушал — 18 круна
учитељсни пензиони фонд — 36 круна
за огрев — 120 круна
Школске зграде тога доба су поред учионице и пратећих обје-
ката обавезно имале и стан за учитеља .Учионице су биле опрем-
љене дугим клупама (скамијама) покретном таблом, столом за учи-
теља и непојмљиво малим бројем наставних средстава. Године 1892.
је за Српску православну вероисповедну школу подигнута још јед-
на школска зграда у којој су биле три учионице и за коју се везује
један истинити догађај. Наиме, једна учионица је била окренута пре-
ма главном шору и православној цркви, а остале две су „гледале"
на другу улицу, пошто је зграда била изграђена на углу преко пута
цркве. Учитељ, који је радио у једној од ове две учионице писмено
се обратио Школском одбору да му изађе у сусрет и доаволи да се
зидни сат из учионице окренуте према цркви премести у његову
учионицу јер онај учитељ, поред зидног сата у учионици има и свој
џепни сат, а може кроз прозор учионице да види и сат на цркве-
ном торњу. Школски одбор је удовољио овој молби. (Подаци о бро-
ју ученика, учитеља, као и анегдота узети су из Записника Школског
одбора Српске православне вероисповедне школе у Сивцу који се
чувају у архиви цркве).
Крајем XIX века основана је у Сивцу и школа ученика у привре-
ди („шегртска школа“). Она је у почетку радила у вечерњим часо-
вима и у првим годинама по оснивању у њој је било око 200 учени-
ка, јер је у Сивцу у то време било око 250 занатлија, од којих је
скоро сваки примао неког ученика на изучавање заната. Смањива-
њем броја занатлија, смањивао се и број ученика ове школе тако
да је иста угашена 1954. године.
Прва предшколска установа основана је у Сивцу око 1880. го-
дине. Судећи по именима забавиља (Плахи, Ладањи) настава је из-
вођена на мађарском језику, а то су били и први покушаји увођења
наставе на мађарском и мађаризација становништа, јер се у срп-
ским школама одржавала настава на српском језику све до 1905.
године, до Апоњијевог закона, када се прешло на извођење већег
дела наставе на мађарском језику. Предшколско васпитање и обра-
зовање доживело је свој пуни развој после другог светсног рата
отварањем већег броја одељења који су и данас у саставу Дечјег
вртића „Бамби" — Кула.
Од 1918. године у Сивцу је школство организовано тако што је
постојала шесторазредна основна школа и то у Новом Сивцу на
немачком језику, а у Старом Сивцу постојале су основне школе на

69