Page 66 - Sivac - najvece selo backe

а затим вечерња школа за основно образовање, политичке школе
итд. Ове курсеве и школе похађали су омладинци, студенти и рад-
ници.
Велику популарност у месту имају предавања. Одржано је 850
предавања а присуствовало им је преко 100 хиљада слушалаца. Пре-
давања су, поред локалних предавача држала највећа имена Југосло-
венске културе и јавног живота. Кад се саберу сви резултати онда
се долази до закључка да је кроз разне форме активности Дома
културе у Сивцу прошло неколико десетина хиљада културних ак-
тивиста, које је слушало и гледало готово 1 милион посетилаца.

Дом културе је најснажнија културна инститицуија у месту и је-
дна од највећих у Покрајини. Његова делатност позната је широм
Југославије. Дом културе је установа која игра изузетно велику уло-
гу у животу становништва Сивца.
Сивац— многонационално место поклања изузетну пажњу свим
својим становницима.
Број припадника Мађарске националности био је кроз истори-
ју колебљив, али се, мање више, увек кретао у границама од око 300
домаћинстава са око 1400 становника. Године 1890-те тај број износи
1035., а према попису од 31. јануара 1961. године број Мађара је
1363. Данас у месту живи око 290 домаћинстава са око 800 житеља.
Разлог опадања броја становништва треба тражити у општем сма-
њењу наталитета у Покрајини.
Први становници Мађарске националности дошли су у Сивац
око 1770. године а неки вероватно и раније. Сви су они доведени
на имање грофа Корочањија чија су се имања простирала на десе-
тине хиљада хиктара. Највише их је доведено из околине Чантавира,
Малог Иђоша и Фекетића. Већина је радила тешке ратарске посло-
ве као надничари у сезони пољских радова уз бедну надницу и још
слабију исхрану. Народна песма (bires enek) проклиње грофа Унга-
ра на чијим имањима бироши раде од радног јутра до мркле ноћи.
Доласком Немачних колониста у Сивац енономско социјални по-
ложај Мађарских беземљаша (foldnekul) још више се погоoшава. По
доласку Немаца Мађари су евакуисани из Новог Сивца. Они су би-
ли принуђени да се насељавају по пустим вртачама Јамура и Карп-
ицоша.

Чак ни Нагодба 1867. године, кад је дошла мађарска власт њи-
хов положај се није изменио, а 1919. година њих није обухватила аг-
рарном реформом.

Тек у Социјалистичкој Југославији Мађари су добили сва еконо-
мска, политичка, социјална права као и остали наши народи.
Одмах после ослобођења сивачки мађари су се почели окуп-
љати, први пут у својој историји, око једне културне жиже. Та акти-
вност је довела до оснивања првог културно-просветног друштва под

64