Page 70 - Sivac - najvece selo backe

ституцијама. Досадашње награде су добили најбољи преводиоци у
Југославији и Мађарској.
Тачних података о почетку организованог школског рада у
Сивцу нема, али се према предању помиње да је већ у XVIII веку
постојала извесна једноразредна школа чисто верског карактера у
којој су се учили буквар, псалтир, часловац и црквено певање. У
почетку су учитељи били калуђери и ђакони. Оваква школа и њени
учитељи издржавана је из школског фонда у коме је било земље и
зграда, које је народ дао за потребе школе. И школа, и ови њени
учитељи награђивани су углавном у натури. Зна се нпр. да се у
школи ложила слама и кукурузовина која је доношена са земљишта
које је припадало школи и да су пећи за ову врсту огрева биле
прављене од блата и черпића и да се ложило из отвореног ходника
поред учионице. Једногодишња награда учитеља је била неколико
возова сламе и кукурузовине, извесна количина пшенице и кукуру-
за, један пар чизама, једно одело и 33 форинте у новцу. Заправо
награду у натури учитељ је добијао у оној количини за коју се сма-
трало да је довољна за једногодишњи живот њега и његове поро-
дице. У првој половини XIX века, а после отварања Учитељске шко-
ле у Сомбору која је почела да „снабдева" учитељским кадром
околна места, и у Сивцу се отвара трогодишња/троразредна шко-
ла. И ова школа је била претежно верског карактера но у њој се
поред верских предмета учи и рачун, историја, и географија да би
се 1868. године по први пут увео и предмет природопис. Те године
је отворен први пут и четврти разред и регулисан је начин плаћања
учитеља.
У другој половини XIX века, како је свест народа о потреби
писмености расла, приступило се изградњи нових школских зграда.
Број ђака се повећао што је условило и повећање броја учитеља.
Они су радили са, за данас, непојмљиво великим бројем ученика.
Оваква четвороразредна школа остаје све до почетка XX века, ка-
да се отвара прво одељење петог разреда, а 1907. и одељење шестог
разреда. Паралелно са отварањем ових одељења отвара се и тзв.
,,пофторна“ продужна школа, коју су посећивали престарели уче-
ници, два пута недељно. Овде се углавном обраћала пажња увеж-
бавању читања и писања као и савлађивању четири основне рачун-
ске радње. Ова пофторна школа се као таква задржала све до тре-
ће деценије овог века. Године 1910. отворено је, као истурено оде-
љење школе у Старом Сивцу ,одељење на Малом Стапару. Уопште
узевши развој школства у Сивцу добио је већи замах половином
XIX вена.
Насељавањем Немаца у Сивац крајем XVIII века на подручју
бившег Новог Сивца отворена је школа са немачким наставним је-
зиком. Тако су до првог светског рата постојале школе са српским
и мађарским језином у Старом Сивцу и немачким у Новом Сивцу.
Један од основних разлога који је утицао на развој школства, поред
развитка свести народа, био је и пораст броја ученика. Тако је са-
мо у Српској православној вероисповедној основној школи 1892.
године било 3 школска здања са три учитељска стана у којима су
постојала 3 одељења (два мушка и једно женско) а радила су два
68