Page 72 - Sivac - najvece selo backe

српском, мађарском и немачком језику (ова последња је била че-
твороразредна). Због све већег броја ученика који су се после за-
вршена четири разреда основне школе шноловали у Гимназији или

Школа „20. октобар“ (бивша „Гимназија")

бившим грађанским школама у Сомбору, Кули или другим местима,
1938. године у Сивцу је уз пуну подршку и помоћ тадашњег бана
дунавске бановине Светислава Рајића, иначе рођеног сивчана, по-
дигнута нова и прва школска зграда на спрат, у којој је смештена
новоотворена грађанска школа на српском наставном језику. Ова
школа је 1941. године, у време окупације, претворена у мађарску
грађанску школу да би 1945. године, после ослобођења, у њој ради-
ла непотпуна гимназија. У ово време, раније основне школе, како
на територији Старог Сивца, тако и на територији Новог Сивца, пос-
тале су јединствене Народне основне школе са наставом на срп-
скохрватском језику за децу српске, црногорске и хрватске нацио-
налности и на мађарском језику, за децу мађарске националности.
Године 1950-те укинуте су и Народна основна школа и непот-
пуна Гимназија и реорганизоване у осмолетку број 1 на територији
бившег Старог Сивца и осмолетку број 2 на територији бившег Но-
вог Сивца. Ове школе су 1954. године односно 1955. промениле име
у Основна школа ,,Јован Јовановић Змај“ и ,,Петар Петровић Ње-
гош", које су као такве радиле све до 1977. године када су се инте-
грисале у Школу за опште образовање ,,20. октобар" Сивац и пос-
тале ООУР основно образовање и васпитање. Број ученика основ-
ног образовања је растао све до пред крај шездесетих година овог
века када је износио око 2.000 ,а затим је почео да се смањује да
би у интегрисаној школи данас учило око 1050 ученика. Разлози оси-
пања броја ученика су: неразвијеност привреде, запошљавање мла-
дих људи и заснивање породице на страни, планирање породице и
слично.
70