Page 63 - Sivac - najvece selo backe
P. 63

гостовања  ,прошла  су  највећа  имена  Југословенског  сценског  живо-
                   та:  Мирослав  Чангаловић,  Мира  Сањина,  Миодраг  Петровић-Чкаља,
                    Мија  Алексић,  Драгутин  Добричанин,  Славко  Симић,  Мира  Ступица,
                    Бранка  Веселиновић,  Љубинка  Бобић  и  други.  У  Сивац  су  као  гости,
                    поклоници  богиње  Талије,  долазила  сва  највећа  Југословенска  по-
                    зоришта.  Такоће  би  тешко  било  наћи  неку  већу  позоришну  кућу  у
                    земљи  да  није  давала  представу  у  Сивцу,  било  професионалну,  било
                    аматерску.  На  репертоару  позоришта  у  Сивцу  били  су  за  30  година
                    сви  Југословенски  и  многи  страни  драмски  писци.  Највећи  успех
                    секција  је  постигла  на  Фестивалу  у  Кикинди  1970.  године  комадом
                    „Поноћна  провала"  у  режији  Стевана  Николајевића,  режисера  Наро-
                    дно  гпозоришта  у  Суботици.  Најзад,  за  заслуге  у  ширењу  културе  у
                    својој  средини  као  и  шире  у  Војводини  и  Југославији,  за  заслуге  у
                    ширењу  самоуправних  социјалистичких  принципа  и  етичких  посту-
                    лата  самоуправног  друштва,  за  ширење  братства  и  јединства  сивач-
                    ки  аматери  су  у  великом  броју  похваљивани  и  награђивани.  Највеће
                    признање  стигло  је  од  Председника  СФРЈ,  маршала  Тита,  који  је  сво-
                    јим  указом  за  заслуге  на  пољу  културе  одликовао  Орденом  рада  са
                    златним  венцем  сивачке  аматере  Ђорђа  Ребића  и  Новака  Лазареви-
                    ћа, а Орденсм братства и јединства Војина Петровића.
                        Фолклор  је  најмлађа  секција  Дома  културе.  Но  по  својој  масов-
                    ности,  снази  и  полету,  нагло  је  избила  у  први  план.  За  само  три  го-
                    дине  од  када  је  основана  ова  секција  је  нарасла  на  око  100  чланова.
                    Секција  се  састоји  од  две  групе,  старије  и  млађе.  У  млађој,  коју
                    углавном  сачињавају  ученици  тешко  би  се  нашао  неко  изнад  19.
                    година.
                        У  старој  секцији.  пак,  најмлађи  чланови  су  негде  око  40-те  ,а  нај-
                    старији  чак  и  преко  70-те  године.  Највећи  успех,  до  сада,  постигла
                    је  старија  група.  Најбољи  играч  у  читавој  секцији  и  у  Дому  није  неки
                    младић  него  Мита  Цве]ин  који  има  65.  година.  Та  старија  група  је
                    по  свему  изузетан  и  многострук  феномен.  На  првом  Фестивалу  тра-
                    диција  народа  Војводине  прошле  године  у  Вршцу  (1977.  г.)  изабрана
                    је да на Републичком фестивалу представља Војводину.
                        Млађа  група  је  посебан  магнет  за  сивачку  омладину.  Њено  ак-
                    тивно  чланство  је  бројно  тако  да  кореограф  има  великих  проблема
                    како  да  распореди  на  позорници  40—50  извођача,  а  кога  да  изос-
                    тави  од  њих  70—80,  колико  броји  група.  Млађа  група  својим  програ-
                    мом  игара  народа  Југославији  изазива  одушевљење,  увек  препуне
                    сале сивачког Дома културе.
                        Прошле  године  (1977.  г.)  Фолклорна  секција  Дома  култруе  за-
                    бележила  је  резултате  вредне  дивљења.  Учествовали  су  са  две  гру-
                    пе  на  Другом  фестивалу  традиције  Војводине  у  Вршцу  и  Сабору  на-
                    родног  стваралаштва  Србије  у  Лесковцу,  Словачком  фестивалу  фол-
                    клора  V  Гложану,  Југословенском  фестивалу  „Црвена  ружа"  у  Ру-
                    ском  Крстуру.  Највећи  успех  је  овогодишње  учешће  на  два  мећу-
                    народна  фестивала:  Међународном  фестивалу  фолклора  у  Загребу
                    и  Фестивалу  подунавских  земаља  у  Мађарској  у  градовима  Кишку-
                    ну, Калоча и Баји.
                                                                                    61
   58   59   60   61   62   63   64   65   66   67   68