Page 60 - Sivac - najvece selo backe

— од 1946. до 1965. године. Он почиње у заносу и полету општег
одушевљавања после победе Народноослободилачког рата и соци-
јалистичке револуције, а завршава се коначним обликовањем и по-
стављањем Дома културе као центра и носиоца културне активно-
сти, покретача културних акција и општег друштвеног координатора
културних потреба становништва.
Други период почиње 1965. године, оснивањем Дома културе и
траје до данас. Наравно, свој многоструки успешан рад и изванре-
дне резултате Дом културе је остварио на темељима које су у
првом периоду поставили сивачки аматери—ентузијасти, често ра-
дећи у најтежим условима без икаквих средстава.
У лето 1946. године група младића и девојака, просветних рад-
ника, земљорадника и службеника, окупљених око чувеног позо-
ришног ентузијасте Живка Жекића — Стрике основала је Аматер-
ско позориште „Будућност" Групу су сачињавали Живко Ланчушки,
Војин Петровић, Јован Ачански, Милица Бајић и други. Прва изве-
дена представа била је „Покондирена тиква“. Наредне године изве-
дена је опет Стеријина „Лажа и паралажа". Затим се ређају: „Ђи-
до“, „Зла жена“, „Дубоки су корени", „Обичан човек”, „Васја Же-
лезнова". Та представа „Васја Железнова" прославила је сивачке
аматере широм Југославије. Непосредно после представе појавила
се у илустрованом недељном листу „Дуга“ велика репортажа на
пуне две стране са илустрацијама. У репортажи се истиче дивна
улога Васје коју је играла Јуста Зекић — „права велика глумица",
како је тада записао репортер „Дуге“.
Затим се ређа читав репертоар Бранислава Нушића —вероват-
но не постоjи дело овог комедиографа, које није извођено на позор-
ници Дома „Партизана". У тој деценији великог и правог позориш-
та афирмисали су се као изванредни глумци Јуста Жекић, Јован
Ачански, Сава и Катица Калентић, Софија Рашковић, Војин Петро-
вић, Мара Саџаков, Бранка Симин, Јелена Сувајџић-Лела, Смиљка
Циврић, Тодор Комадановић, Ђорђе Ребић, Новак Лазаревић, Радо-
мир Стјепановић и други. Читава ова генерација позоришних енту-
зијаста изашла је испод руке великог позоришног педагога Живка
Жекића-Стрике. Он је у периоду од 13. година руководио радом це-
лог колектива и режирао све представе.
Годину дана после „Будућности" никла је у Сивцу још једна
позоришна аматерска дружина. То је Омладинсно нултурно-уметнич-
ко друштво „Ловћен“. Кроз „Ловћен" за десетак година рада про-
шло је око 100 младића и девојака. Друштво је имало следеће се-
кције: хорску, позоришну, рецитаторску, фолклорну и гусларску. Ос-
новали су га учитељ Обрад Дубљевић, Крсто Меденица и Ђорђе Ре-
бић. У то време је био обичај да се после позоришне представе нас-
тави игранка, па је на тај начин увек сала била пуна. Прва предста-
ва изведена у „Ловћену" био је комад са тематиком из НОБ-е, дра-
ма „Крв је ускипјела" од Расима Филиповића. Затим се ређао ре-
пертоар у коме је комедија била на првом месту, а после ње драма.
Године 1959. „Ловћен" и „Будућност" су се интегрисали у јединстве-
но Аматерсно позориште „Бранислав Нушић“ које је пет година ка-
сније ушло у састав Дома ултуре.
58