Page 42 - Sivac - najvece selo backe

вачких предузећа, 16 угоститељских радњи, 7 самосталних занат-
ских радњи, једно грађевинско предузеће. У општини су постојале
четири жељезничке станице. У општини раде четири основне шко-
де, два радничка универзитета, три културно-просветна друштва и
три библиотеке. Здравствена служба је организована у три здрав-
ствене установе у којима је запослено шест лекара опште праксе.
Осим тога у општини ради велики број вечерњих школа и разних
курсева, као што су кројачки, тракторски итд. Сељачке радне зад-
руге у општини су располагале са 170 трактора и 17 комбајна и ве-
ликим бројем прикључних машина и алатки.
Крајем 1959. године у сивачкој привреди доминира пољоприв-
редна произвоња која учествује са 80% бруто друштвеног произво-
да. Процес индустријализације је био инфериоран у односу на тра-
диционални аграр.
У овом периоду друштвени сектор сивачке општине држи у по-
седу врло мало површине земље, свега око 29% од укупних обра-
дивих површина. Та чињеница није сметала да се задруге афирми-
шу као носиоци модерне производње која по приносима из године
у годину надмашује приватни сектор. У такмичењу за повећање при-
носа друштвени сектор је све више одмицао приватном због уво-
ђења савремене механизације и технологије. Просечан принос ви-
сокородних сорти пшенице на крају ове прве деценије износио је
22 мц. Овај податак је интересантан за упоредбу са данашњим при-
носима који износе 60 мц по ха. Ваља напоменути да је поверење
индивидуалних произвођача све више расло те индивидуалисти сту-
пају у разне производне односе са друштвеним сектором чиме осе-
тно повећавају приносе на својим парцелама.
Упоредо са пољопривредом развија се и сточарство како на
друштвеном тако и на приватном сектору. Карактеристично је било
да друштвени сектор смањује број коња а приватни повећава. То
исто важи и за остали сточни фонд.
У комуни је изграђен и мелиорациони систем који је навод-
њавао 300 ха а планирано је улагање преко 5 милиона динара на
проширење тога система.
Као што је наведено на територији општине послује осам тр-
говинских предузећа. Она су у том времену остваривала укупан про-
мет 6.070.450 динара. Промет се из године у годину стално пове-
ћавао.
Угоститељство у том периоду није било високо акумулативна
грана, па је у 1960. години остварило промет од само 553.490 дина-
ра. Промет и у овој грани се из године у годину стално повећавао.
На територији општине је пословало у истом периоду осам за-
натских радњи у друштвеном сектору које су остваривале промет
од 250.000 динара. Раст занатске производње кретао се по стопи од
око 25% из године у годину.
Овде треба напоменути и грађевинско предузеће „Градитељ"
које је остварило бруто производ 800.000 динара. Карактеристично
је напоменути да је ово предузеће имало око 290.000 чистог дохот-
на, дакле више него сво занатство заједно у бруто производу.
40