Page 38 - Sivac - najvece selo backe

сије: „Влада на Цетињу нам је дала неки камион, који се кварио
на сваких 10 км. Испод самог Чакора сасвим стаде. Један друг, Ал-
банац, дође, упрегну 2 коња и после 2 сата извуче нас на Чакор.
Затим смо преко Косовске Митровице и Качаника стигли у Скопље,
а одатле директно возом за Београд. Преко Саве смо се превезли
чамцем, па возом до Новог Сада. Затим опет чамцем, па онда опет
возом до Сивца".
Прве групе нолониста из пљевајског и бљелопољског среза
кренуле су почетком новембра 1945. године. До Мокре Горе дове-
зли су их камиони, а одатле возом „ћиром", који је до Београда
путовао читавих 10 дана. Та група је стигла у Сивац током новем-
бра месеца. Друга група колониста стигла је почетком марта 1946.
године, а трећа група колониста стигла је почетком маја 1946. го-
дине. Касније је било такозваних аутоколониста. То су биле поро-
дице које су захтев за колонистичке привилегије поднеле тек по
доласку у нову средину.
Веома је тешко установити тачан број породица које су дош-
ле у Сивац у току те две године. Ово стога што је процес колони-
зације био подложен јаким осцилацијама. Наиме, многе породице
су се, после кратког времена враћале у завичај. Неке су остале по
неколико година, па су се враћала а неке су се и по два пута вра-
ћале тамо и назад, па су, најзад ипак остале у Сивцу. Сматра се
да је у Сивац дошло, што црногораца, што далматинаца, што боса-
наца око 1.000 породица са око 5,5 до 6 хиљада душа.
Често је постављено питање, шта је проузроковало овај повра-
тни талас. Томе је највише допринела велика носталгија према ста-
ром завичају, велика оскудица и немаштина, клима и нов начин жи-
вота и рада. Тај преломни тренутак многи нису савладали.

Прве године после ратног живота и развоја

Живот првих месеци, нарочито зиме 1945-1946. године био је
врло тежак. Породице су додуше, од тадашње Управе народних до-
бара добиле простране куће и најнужнији смештај. О исхрани
се бринула Управа добара која је породицама делила следовања
најосновнијих животних намирница, хлеба, млека, меса и шећера.
У пролеће 1946. године Управа добара је набавила добар број
млечних крава, које је разделила колонистима. Обично су три поро-
дице добивале у власништво једну краву. Духовити пљеваљци ис-
певали су тих дана овакву песму:
,,Боже мили и Богородице
једна крава на три породице."
У зиму 1945. године организоване су радне бригаде саставље-
не од скојеваца које су одлазиле на сечу дрва како би помогле
најугроженијим породицама. Исто тако су скојевске бригаде те ис-
те зиме по највећој цичи обрале кукуруз.
Ваља напоменути да је по Закону о аграрној реформи и коло-
низацији свани члан породице добио одређени део оранице. По-
36