Page 39 - Sivac - najvece selo backe

ред тога породица је добила и омању површину, обично у близи-
ни села, коју су називали окућницом. Уз кућу им је додељивана
омања површина у виду вртова или баште. Мање више све поро-
дице су добиле по један комад винограда од 500 — 800 хвати.
Ако узмемо да је већина колонистичких породица била број-
на (неке су имале чак и по десеторо деце) схватићемо да су неке
добиле у власништво прилично велике комплексе земље. Очекива-
ло би се да су нови Сивчани брзо економски напредовали. Међу-
тим, није било тако.
Још пре доласка колониста у Сивац, основане су сељачке ра-
дне задруге по узору на Руске колхозе. Колонисти су сву земљу,
осим малих површина под баштама и окућницама унели у задру-
ге без инакве ренте и надокнаде, а сами су постали радници на по-
љима, уствари нека врста натуралних надничара. Формиране су рад-
не бригаде са бригадирима на челу. Радна дисциплина је била по-
лувојничка по систему постављања и извршавања задатака.
Обрачун се вршио у трудоданима,а трудодан се плаћао у на-
тури. У првим годинама, плаћало се око 7 кг. пшенице и 10 кг. ку-
кукуруза за један трудодан, затим одређене количине уља, шећера
итд. Бројније породице су гомилале велике количине жита, уља и
шећера. Било их је које су на крају године уносиле у домове и по
седам, осам стотина, па и хиљаду кг. шећера. Уз натуралну награ-
ду плаћана је и нека мања накнада у новцу (око 50 старих динара
по трудодану).
Радни дан је трајао од јутра до мрака. Радило се, углавном без
икакве механизације. Орање је обављено коњском запрегом и плу-
говима. Жетва је обављена косидбом. Обично су косца пратили
по два радника који су сакупљали и везали снопље, а после се крс-
тинало. Врло ретко се могло видети понека косачица са коњском
запрегом. Брање кукуруза, сунцокрета и вађење шећерне репе оба-
вљано је искључиво ручно.
У Сивцу је, опет по руском узору, формирана прве године ма-
шинско-тракторска станица. Она се налазила на месту садашње
стамбене зграде преко пута поште. Имала је нешто трактора и прик-
ључних машина. Из тога центра су упућивани и распоређивани трак-
тори по појединим задругама. Биле су то старе машине различитих
типова и врста. Колико је машина имала своју вредност показује
и овај податак из сељачке радне задруге „Волођа Кнежевић" у Но-
вом Сивцу која је прва основала фонд обртних средстава у коме
се нашло 500 хиљада старих динара. Из тог фонда у току прве и
друге године купљено је у Славонији око 25 коња јер се машина
није могла купити иако су представници задруге ишли чак и у Сло-
венију.
Године 1945-1946. у Сивцу су формиране следеће сељачке ра-
дне задруге: ,,Дурмитор“, „Волођа Кнежевић" и „Вук Кнежевић"
у Новом Сивцу и ,,Бећо Ђилас", „Милован Јелић" и „Марко Ореш-
ковић", „Будућност", „Колектив" и „Балкан" у Старом Сивцу. Кас-
није су вршене велике реорганизације, спајања и раздвајања. Ова-
ква ситуација је у Сивцу остала до 1953. године.
37