Page 40 - Sivac - najvece selo backe
P. 40
Већ је свима постајало јасно да задруге оваквог типа и овак-
вог начина организовања немају никакву будућност. Очигледно је
било да примена шематизма у пољопривреди води њеном назадо-
вању и пропадању. Та чињеница, као и догађаји из 1948. године
допринели су да Југославија потражи сопствени пут у организацији
пољопривредне произовдње у друштвеном сектору.
Године 1953. изашао је Савезни закон о реорганизацији сељач-
ких радних задруга. По том закону власницима је враћена њихова
земља као и део задружног инвентара. Велик број задругара — ко-
лониста издваја свој земљишни посед и прелази на индивидуални
сектор производње. У почетку су они, заиста постизали добре при-
носе далеко боље него задружни сектор. Али ускоро у задругама
се комплетира механизација. Долазе трактори, косачице, везачице,
моторне сејачице и друге машине. Отада почиње нагли успон по-
јединих задруга у Сивцу. Тада предност стиче друштвени сектор.
Ипак, најважније је било то што су и приватници и задругари смат-
рали да су у реорганизацији добро прошли. Отада се и једни и дру-
ги формирају као социјална категорија, која је остала и до данаш-
њих дана. Из тих педесетих година и потичу међусобна ругања и
заједања задругара и приватника, која су обликована и у народној
песми, којој су сивчани тако склони. Задругари су приватницима
певали овако:
„Приватници подераних гаћа
дошло време да се порез плаћа.“
А ови њима у песми одговарају:
„Задругари подерана тура
ко ће вашу норму да изгура."
Приватници су, додуше умели да се наругају и сопственој суд-
бини а највише на рачун великих пореза, који су они, као, још увек
натурални произвођачи, плаћали са великим тешкоћама. Из тих го-
дина забележена је врло шаљива песма:
„Шаруља ми отелила троје
мени једно, а за порез двоје.“
Ипак, оно што је било најважније, јесте чињеница да су нови
становници Сивца, и задругари и приватници полако али сигурно
свијали гнезда на благотворној бачној земљи. Њихов стандаод је и
поред свих проблема растао, а њихов материјални положај из годи-
не у годину постајао све чвршћи. Њихове породице су се повећа-
вале, деца расла, школовала се и стасавала у једном цивилизова-
ном амбијенту.
Општа сигурност проузронована ишчезавањем државне интер-
венције и принуде, као и енономска слобода радног човека допри-
неле су да већина колонистичких породица материјално ојача и у
38
