Page 45 - Sivac - najvece selo backe

овом Закону Општина Сивац је престала да ради 1. јануара 1963.
године, па се Сивац припојио новоформираној општини Кула. Од
тада у Сивцу као орган власти остаје само Месна канцеларија а
све компетенције општине тим административним актом прелазе у
Кулу.

Истовремено са територијално-политичком реорганизацијом до-
лази до реорганизације у привреди. Политички анценат се ставља
на привредно укрупљавање и на интеграцију. Пошто Сивац није
имао нрупнијих индустријских капацитета, око којих би се ствара-
ла језгра интеграције, његове радне организације се спајају са срод-
ним радним организацијама у општини Кула и ван ње. СРЗ „Бачка“
је извесно време, и после нових мера, пословала као самосталан
погон, а затим се интегрише са ПИК „Сомбор“. СРЗ „Сутјеска" се
интегрише у ИПК „Црвенка" у Црвенки. Земљорадничка задруга
такође постаје погон ИПК „Црвенка". Млин „Унион“ се интегри-
ше са ,,Житобачком“ у Кули, а кудељара „Партизaнка" са сродним
предузећима са центром у Кули.

Та интеграција мало-помало прераста у физичко спајање у ко-
ме радне организације постају погони центара економске моћи ван
сивачке територије, у Кули и Црвенки. У таквим вештачким творе-
винама долази до сужавања законских права радних организација
и самоуправних права радних људи у њима. Ови погони без соп-
ствних средстава, фондова, жиро-рачуна, лишени су утицаја и мо
гућности одлучивања о битним проблемима свога рада и опстанка.
Стицање и расподела дохотка, фондови .инвестиције, лични и друш-
твени стандард, налазе се ван самоуправних права радних људи. У
погонима чије је седиште ван Сивца нема интересовања за проши-
рење капацитета и модернизацију предузећа ван центара општине.
Та чињеница је омогућила одливање дохотка и проузроковала теш-
ке последице по сивачку привреду, лични и друштвени стандард.
Сивачке радне организације постају сировински привесак крупних
интегрисаних целина, па као такве стагнирају или пропадају. У ов-
ом периоду који је био врло тежак за Сивац и његову привреду про-
пале су следеће радне организације: кудељара „Партизанка“, лив-
ница ,,Ливац“, грађевинско предузеће „Градитељ", угоститељско
предузеће ,,Племенка“ и столарско предузеће „Бачка,,. Овакав од-
нос проузроковало је стагнирање и назадовање сивачке привреде,
као и места у целини. У току једне деценије у Сивцу није отворен
ни један нови погон ни производни капацитет. То је допринело да
је запошљавање и отварање нових радних места потпуно заустав-
љено. То је, опет, проузроковало нагло исељавање имиграције у
друга радна места и у иностранство, а читав тај комплекс пробле-
ма довео је до опадања броја становника, који је у историји Сивца
забележен једино у време великих епидемија и ратних сукоба.
Те демографске аномалије изазвале су врло тешке последице.
Број ученика у школама се за десет година преполовио а број не-
запослених се удвостручио. Опао је промет у трговини а самим тим
и приходи од дажбина на промет робом. Слаба потрошња је проуз-
43