Page 16 - Ivanjsko cvece 2018

Они момци који су били газдачки синови по завршетку
игранке на рогљу да би се показали плаћали би свирце да их
прате до девојачке куће где би јој под пенџером свирали шалајку
или серенаду. Девојке које су имале наклоност стављале би у
пенџер цвеће као знак да им се песма допала и да прихвата
флертовање. Девојка која није желела да се појави на пенџеру
давала је до знања да одбија момкову наклоност. Уколико би
дотични момак био по вољи њених родитеља, они би је
наговарали да се појави на пенџеру али најчешће безуспешно.
Љубопитљиве и знатижељне жене су се распитивале и
ослушкивале код својих комшија шта се дешава и од њих се
ништа није могло сакрити.
Младић који је намеравао да "украде" девојку све је морао у
тајности да ради а за све своје намере морао је да ангажује
проводаџију (особу која је добро познавала девојку и која не би
открила тајну]. Проводаџика би на рогљу неприметно пренела
поруку девојци. У оваквим прилика девојке су и спевале
бећарац:
„Та одбећу па макар ме тукли,
лагаћу им да су ме одвукли".

Без обзира на велику бригу девојка би се искрала и побегла
за момка. Углавном су се ови моменти дешавали у ситне сате
кад чељад оде на ноћни починак. Момак који је с девојком био у
договору посредством проводаџије имао је и своје помоћнике. У
тим приликама остали су записани бећарци које су проводаџије
певале:
"Јела Миту није ни марила
ускочила за ког је волила.
Њевом Мити Јела кошар дала
мени луче црвене папуче.
Оста пуста наше Јеле клупа
и стазица њених другарица".

Помоћници су имали задатак да унапред припремљену
плеву или перје проспу испред куће момка који је намеравао да
ожени девојку која је одбегла. Уколико је испред куће било траве
тим је било јошбоље, јер се из траве није могло очистити перје
или плева. Уколико је била гола земља испред куће у том
случају би плеву или перје полили водом да се добро залепи за

16 17