Page 12 - Ivanjsko cvece 2018

убрађај са себе свечано пренела на снајину главу. На овај начин
су истицале своје материјално богатство.
Другу свећу би, такође, убрађена носила у цркву и палила у
следећу недељу или на следећи велики светац. По сећању
Наде Икраш, рођене Грујић, о Богојављењу, у обема
сомборским православним црквама на литургији су се могле
видети многе снаше у убрађају које су протекле године
венчане. Потом су излазиле на главни сомборски сокак,
корзирајућидаихсветвиди.

При сусрету са родбином обеју страна, поздрављајући се,
обавезно су старије љубиле у руку, млађе у образ, а децу у око.
После порођаја, или доласка нове снаше у кућу, није више
носила убрађај. Преко косе морала је обавезно имати повезану
мараму под брадом, а свекрва је за другог сина и његову снашу
морала да обезбеди нови убрађај.

Из књиге Слободана Вукобратовића
''Сватовски обичаји
сомборских и салашарских Срба староседелаца'',
Сомбор, 2016.

12 21