Page 7 - Najstariji poznati žitelji sivca
P. 7

—  Од продате стоке годишње приме оно 100 форинти.
                       —  Имају довољно пашњака за напасање стоке.
                       —   Шума  имају  довољно  за  своје  потребе,  како  за  ог-
                   рев,  тако  и  за  градњу.  За  коришћење  шума  плаћају  камерал-
                    ној управи прописану таксу, за свака кола засебно.
                       —   За  орање  пустарске  земље  ујармљују  по  осам  во-
                   лова.
                       —   Пшеницу  повољно  продају,  као  и  остала  села;  за  једно
                   ведро-кабо  добију  по  једну  форинту,  по  тој  цени  пшеницу  и
                   купују.   За   арендирану   земљу   годишње   плаћају   камералној
                   управи 80 форинти, других обавеза немају.(*)
                       У  Сивцу  није  вођема  никаква  администрација,  која  би
                   била  извор  архивске  граће,  али  се  по  Стојку  Калентићу,  кнезу,
                   закључује  да  је  у  селу  постојала  локална  власт,  подложна
                   жупанијској.  Како  у  Сивцу  није  било  ВОЈНОГ  ШАНЦА,  као
                   дела  одбрамбеног  аустријског  система  према  Турској,  не  би
                   се  могло  рећи  да  су  Сивчани  припадали  аустријском  војнич-
                   ком  сталежу,  и  да  би  по  тој  основи  уживали  коју  од  приви-
                   легија,  пре  свега  нису  били  намиривани  царском  земљом.
                   Опстојавали су закупом царске земље.
                        Знано  је  да  је  1734.  године  кнез  Стојко  Калентић  при-
                   суствовао  скупу  сеоских  старешина  у  Старом  Врбасу;  оку-
                   пли  у  се  ради  протеста  што  је  ухапшен  Мирко  Вујић,  који
                   се   успротивио   што   камерални   службеници   пљачкају   народ.
                   Тридесет  пет  окупљених  сеоских  кнезова  пишу  вишим  влас-
                   тима, да се ухапшени пусти на слободу.
                                                       * * *
                        Најстарији  сивачки  записи  су  црквене  књиге  о  венчани-
                   ма,  рођенима  и  умрлима,  које  су  при  православној  парохији
                   Светог  Николе  водили  свештеници.  Парохијане  су  почели  за-
                   водити у књиге 1744. године. Тако је познато да су у Сивцу


                       *)  Двадесет  седам  сивачких  домаћина  су  у  1720. FLдини обрађивали
                    1.765  јутара,  дLI Ìу  крчевином  шуме  дошли  до  49  јутара.  Ппема  обра-
                   GëEë�  површинама  најимућнији  су:  Павко  Сëвчанин (обрађíWе  126
                    јутар�),  МаMко  Субић  (180),  Станиша  Нађвинац  (90),  Живко  Бурић
                    (81),  Паво  Мајна  (90),  Субота  Бикицкë  (63),  Радосав  Срем�­  (са  117
                   јут�M�). Домаћини су искрчили Lд једног до три Wíтра шуме.
                       Привредна  моћ  сивачIих  домаћинстава  од  1715.  до  1720  године
                    је знатно порасла.  Раније  су  закупљивали,  тридесет један  домаћин,
                   228  јутара,  а  1720.  године  седам  пута  више.  Површина  ливада  се  у
                    1720.  години  не  наводе,  вероватно  зато  што  су  мале.  Под  јутром  се
                   подразумева површина од 1.000 до 1.200 квадратних хвати звано ,,мало јутро"

                                                                                7
   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11   12