Page 4 - Najstariji poznati žitelji sivca
P. 4

Пописивачи  у  Бачкој  били  су  1715.  године  Шамуел  Хср-
                                    ват  и  Јанош  К.  Течи,  обојица  из  Марамарошке  жупаније  (да-
                                    леко  на  северу  Мађарске,  у  Карпатима,  према  Буковини).  По-
                                    пис је окончан 24. септембра 1715.
                                        Према њему СИВАЦ је са 31 домаћином.

                                        То су били:
                                        ■  Аврам  Керац,  кнез,  Палко  Сивчанин,  Радосав  Сремац,
                                    Грујица  Телеазац,  Лазо  Пачањин,  Максим  Каћанин,  Васа  Ве-
                                    рушићан,  Станимир  Калентић,  Јован  Сивчанин,  Живко  Ћурић,
                                    Дамјан Калаба, Раца Филиповић.
                                        ■  Павел  Верушићанин,  Субота  Куцурац,  Радоња  Бајац,
                                    Вукоман  Оморавчанин,  Живко  Бикићанин,  Вуја  Сивчанин,  Јо-
                                    ван  Тапавичањин,  Илија  Сивчанин,  Илија  Прерадов,  Илија
                                    Сенћанин.
                                         ■  Радивој  Бељанин,  Миланко  Сивчанин,  Стојан  Сивчанин,
                                    Стојша  Пеничењин,  Остоја  Нађвинчанин,  Теша  Чонопљанин,
                                    Јован Топал, ћурчија, Михајло Биров и Субота Кумбајац.
                                        Сви су, укупно, обрађивали 228 „пожунских мерова’’ ора-
                                    нице (један ,,меров’’ је износио 62,5 литара зрна); међу њима
                                    су најимућнији кнез Аврам Керац, који је обрађивао 12,5 мера
                                    ораће површине, Палко Сивчанин (21,5), Радосав Сремац (15),
                                    Грујица  Телеазац  (13),  Станимир  Калентић  (10),  Павел  Веру-
                                    шићанин (14,5 пожунских мерова), итд.

                                         Презимена  поменутих  сивачких  домаћина  одговарају  на
                                    питање  који  је  каквог  географског  порекла,  одакле  је.  Шес-
                                    торо  их  је  из  Сивца,  остали  су  из  Старе  Моравице,  Веруши-
                                    ћа (више данашње Бачке Тополе), из Кера (данас Змајево, ра-
                                    није  Пашићево),  Телеаза  је  каснији  новосивачки  атар  (према
                                    Јагњеву  и  атару  Телечке),  из  Каћа,  Куцуре,  Чонопље,  Нађ-
                                     вина,  итд.  СИВАЦ  није  споменут  ни  у  једном  од  пет  турских
                                     пописа, а 1715. године у селу је шест домаћина са презименом
                                     СИВЧАНИН.  За  претпоставити  је  да  је  село  СИВАЦ  могло
                                     настати између последњег турског пописа и пре одласка Ту-

                                     Сељак  слободног  „отхода”  може  ићи  где  и  када  хоће,  али  је  подло-
                                     жан-записан   од   услова   живљења   и   привређивања.   Лишавањем   ма-
                                     ђарске  властеле  некадашњих  фоудалних  поседа,  Аустрија  је  у  ма-
                                     ђарском  народу  добила  свог  великог  супарника  и  непријатеља,  који
                                     ће  се  1703.  године,  под  вођством  грофа  Фереца  Ракоција  Другог,
                                     дићи  на  устанак;  устанак  ће  пресахнути  1711.  године.  Поражена  ма-
                                     ђарска властела  ће  изнова  признати  аустријског  цара  и  за  мађарског
                                     краља, какво ће се стање одржати до октобра 1918. године.

                                      4
   1   2   3   4   5   6   7   8   9