Page 5 - Najstariji poznati žitelji sivca

рака из Бачке. Јер игуман Бођанског манастира изјављује, по
одласку Турака, да су сивачки домаћини своја стада оваца
напасали у околини манастира и у време турске владавине.
У време пописа 1715. године сивачке породице до ораће
земље нису долазиле крчевином шуме; имали су 87 „коса”
ливада („коса” је мера површине од 1.000 квадратних хвати).
Оивчани нису имали винограде.

У Бачкој жупанији, по одласку Турака, било је 57 места,
са 1.267 домаћинстава. Сивац је спадао међу средње већа
места. Футог је био са 137 пореских обвезника, Петроварадин
37, Пивнице 39, Бач 29, Сомбор 40, Баја са 237 домаћинстава.
Бачка и бодрошка жупанија су до мохачке битке били
две засебне административно-територијалне јединице управ-
но-државног карактера. Бодрошка је започињала испод Ка-
лоче, и дуж леве обале Дунава, преко Баје, Бачког Брега, Ко-
лута, Бачког Моноштора, Апатина, пружала се до Сонте, и у
источном правцу, од леве обале Дунава до Тисе, захватајући
Суботицу и северни део средишњег дела висоравни Телечка.
Простор испод средишњег дела висоравни Телечке, до Ти-
тела, Ковиља, Футога и Бача, припадао је жупанији БАЧ.
У време турске владавине жупаније су одмењене санџака-
тима, и Бачка је, као и већи део Бодрошке жупаније, била
укључена V Сегедински санџакат, који су чинили нахијски
центри у Тителу, Бачу, Сомбору, Баји, Суботици, Сегедину,
Вашарујхељу. У Сегединском санџакату је 1578. године било
800 насеља, са 1.483 турска и са 16.098 словенских и мађар-
ских домаћина. Турци су само у 26 места били бројчамо већи.
Ако би свака породица у просеку била са по пет чланова
поизлази да је у Сегединском санџакату било 7.415 Турака
м 87.905 житеља српске, односно мађарске народности. У
Сомборској нахији било је 1578. године 302 пореска обвез-
ника.
На крају попионе листе сивачких житеља 1715. године
приказани су услови њиховог живљења и материјалног стања.
Па је тим поводом речено:
— Сивац има придодате две пустаре, које су различито
обрађиване. Једне године су оране, а наредне су остављане
под угар.
— После јесење сетве, после другог и трећег орања,
њиве су доносиле по мери пожунског „кабла” принос од јед-
ног до пет каблова”.
— И пролећима је такво стање.
5