Page 52 - Sivac - najvece selo backe

дне стране, од једне жељезничке станице до друге у врло лошем
стању. Сивац је додуше у то време имао 24 артерска бунара. Осим
главног пута, у месту је било врло мало асфалтираних улица. Ради
илустрације можемо навести овај пример: прилазни пут до сеоског
гробља у кишним сезонама, а нарочито у касну јесен био је готово
непроходан. Место није практично имало пијацу па се промет од-
вијао на непогодном месту. Није било никаквих радионица или ко-
муналних пунктова, услужних сервиса за помоћ домаћинствима.
Због недостатка аутобуске станице граћани су аутобус сачекивали
под отвореним небом. Ни школски простор није био решен. Наста-
ва се одржавала у старим, нефункционалним зградама, које нису
обезбећивале потребан простор за нормално одржавање наставе.
Ову ситуацију погоршала је територијална и административна
реорганизација, по којој је Сивац изгубио статус центра комуне.
Многе комуналне и општинске службе премештене су у Кулу. Га-
шењем функције и ресора, гасила су се и радна места, па су општин-
ски службеници одлазили у суседна места, највише у Кулу. Сма-
њењу броја запослених допринеле су и интеграције. Радне органи-
зације таворе уз смањену активност и укидање радних места. До-
ходак се из места одлива на страну у средишта радних организаци-
ја, а са њима и приходи, који се уливају у комуналне касе.
Све је ово проузроковало миграцију и смањење броја станов-
ника у месту. То је смањило промет у трговини, потребу за услу-
гама и комуналним интервенцијама. Ово смањује глобални прилив
средстава и изазива смањење дурштвеног стандарда. Сивац је зах-
ватила политична привредна финансијска и друштвена стагнација.
У таквој ситуацији Месна заједница је баш тада почињала свој
дугогодишњи план и активност. У једном документу из 1972. године
који оцењује стање у Сивцу у шездесетим годинама каже се:
„Према Месној заједници Сивац, вођена је таква политика која је
онемогућавала њен бржи привредни и друштвени напредак и само-
управни развој.“
То стање такоће добро илуструје и још један пример. Кад је
Комисија Месне заједнице обилазила установе да би прикупила по-
датке, на основу којих су се доносили планови за даљи развој ме-
ста, неке радне организације, нао што је „Житобачка" из Куле од-
биле су да пруже тражене податке. У исто време су радници млина
„Унион" изјављивали да немају увида у висину прихода које оства-
рују. У овој деценији привредне нестабилности и одлива средстава
Месна заједница је велики проблем имала због недостатка средста-
ва, а то се догађало у време кад је Месна заједница располагала
највећим земљишним фондом у читавој општини, а порез граћана
места у 1972. години износио је 3.985.000 динара. Месна заједница
је за своју делатност добијала годишње укупно 100 хиљада динара.
Месна заједница у овом периоду није имала ни једну крупну
радну организацију која би била носилац привредне и развојне ак-
тивности у месту. Због тога је Месна заједница била приморана да
средства за своје акције обезбеђује искључиво месним самодопри-
носом. У 1972. години грађани Сивца су плаћали два самодоприно-
50