Preskakanje zečeva
Disciplina koju upražnjavaju samo odvažni…
Prvi put sam to video pre desetak godina
na Tibetu… Da vas ne davim sad…
Išli smo neki pekmez da kosimo…
Uglavnom, radi se o tome da treba pronaći zeca,
izazvati ga, i potom ga preskočiti…
To zvuči jednostavno, ali samo oni koji su to
radili (a malo ih je ) znaju koliko je to teško i
opasno uraditi…
Ova veština je stara nekoliko hiljada godina,
a pokazala su mi je dva tibetanska sveštenika,
Mile i Zoki…
Kažu da je kroz vekove čak sto četrdeset ljudi
izgubilo život baveći se preskakanjem zečeva,
a par stotina njih ostalo bez ruku ili nogu…
U vreme kad sam ja savladao ovu veštinu,
na svetu je bilo samo pet ljudi koji su znali za to
i, koliko mi je poznato, ta cifra je i danas aktuelna.
Da kažem nešto i o zečevima, tim ćudljivim stvorenjima.
Sa njima se nikad ne zna…
U jednom trenutku je miran i gricka travicu, a u sledećem
ispravlja uši u položaj za borbu i napada…
Nekad ti se lepo javi kad ga sretneš, a nekad, onako mrzovoljno,
gundja sebi u bradu i ni ne okrene glavu ka tebi.
Onda, naprimer, vidiš ga u kafani kako zameće kavgu i razbija
sve oko sebe, a sledećeg jutra mirno sedi u istoj kafani uz
kafu i novine… Pa, onda i tebe počasti kafom…
Ej ! Iz krajnosti u krajnost…
Zec ima izuzetno oštre uši i špicasta ramena,
i ako ga ne preskočiš kako treba, teško tebi…
Isto tako je opasno i ako te zakači telom ili repom.
Dlaka mu je oštra kao žilet…
Posebna opasnost su kandže koje, doduše, retko koristi,
ali kada ih aktivira, beži koliko te noge nose…
Ja sam tada vežbao na tibetanskom zecu, ali ni njegov
rodjak, bački zec, nije ništa drugačiji.
Postoje neke razlike, ali o tome možete više saznati
u mojoj knjizi : ” Zec Kao Bager “
I na kraju, savet…
Ni slučajno nemojte to pokušavati sami da uradite…
Bez obuke nemate nikakve šanse…
Centri za obuku su u Laliću i Paragama, pa ako ste
zainteresovani, kontaktirajte me…
Uzdravlje…
